Find the latest bookmaker offers available across all uk gambling sites www.bets.zone Read the reviews and compare sites to quickly discover the perfect account for you.
Home / Nauka / Kakva nas zima očekuje?
loading...

Kakva nas zima očekuje?

Fall Meets Winter #91

Osnovne odlike kasne jeseni i zime 2016/17

Novembar

  • Vrlo hladan početak novembra moguće rane snežne padavine u nizijama regiona
  • Sredinom meseca povratak zonalnog strujanja uz dominaciju Atlantika, kišovito i toplije vreme
  • Posle 20-og ponovo uspostavljanje blokade anticiklona nad Atlantikom
  • Posle 23.11. izgledne prve obilnije snežne padavine uz izraženije minuse i u nizijama regiona
  • Količina padavina u proseku
  • Vrlo vetrovit mesec, bez dužih anticiklonalnih stanja

Decembar

  • Bitno drugačiji mesec od proteklog, bez dugotrajnog anticiklonanog stanja
  • Početkom meseca relativno hladno uz severno vazdušno strujanje i povremen sneg u nizijskim oblastima.
  • Oko 7.decembra minimumi i do -10 stepeni Celzijusa.
  • Na primorju dosta kiše, naročito početkom meseca, a posle 5.12. moguće olujna bura.
  • Od 10.12. do 18.12. dominacija anticiklona uz stabilno vreme i temperaturnu inverzuju na kopnu. Moguće duže zadržavanje magle. U koliko ne bude inverzije sunčano vreme uz temperature iznad proseka i otapanje snega u nizijama.
  • Posle 18.12. toplije od proseka uz prolazna naoblačenja i slabu kišu ponegde. Uglavnom bez negativnih temperatura.
  • Oko 25.12 osetnina promena vremena, prvo obilna kiša, a posle 27.12. jače zahlađenje i sneg. Moguće obilnije snežne padavine (preko 20cm),
  • Kraj meseca hladan uz povremen sneg, maksimumi naverovatnije ceo dan ispod nule, minumumi oko -7 stepeni Celzijusa. Na primorju u ovom periodu obilne kiša, u zaleđu jak sneg. Posle 27.01. olujna bura.

Januar

  • Prvi signali za ovaj mesec ukazuju da bi početkom meseca ( do 10.01.2017) trebalo biti hladno uz povremen sneg, a oko 8.01. može biti i ledene kiše. Na primorju obilna kiša i jak jugo, u košavskom području olujna košava.
  • Oko 10.01. stabilizacija vremena, suvo i prohladno, moguće duže zadržavanje magle i niskih oblaka uz temperaturnu inverziju ispod 600mnv, na planinama i Jadranu sunčano i osetno toplije.
  • Sredinom meseca jače pogoršanje, izgledne vrlo obilne snežne padavine (ponegde i preko 30cm), možda i najobilnijji sneg u dolazećoj zimi. Sneg nošen burom moguć i duž obale Jadrana. Na kopnu jaka košava i severac.
  • Do 01. suvo u umereno hladno, uz umerenu košavu, a oko 27.01. oblačno uz jaku košavu i vrlo jak jugo na Jadranu, na planinama jak južni vetar i fen, mešovite padavine, izgledna ledena kiša. Na primorju jaka kiša.
  • Posle 28.01. ponovo malo hladnije, pretežno uz sneg na kopnu, za sada nema signala za obine padavine, na primorju slaba kiša.  Prestaje košava, počinje severozapadni vetar.

Februar

  • Za ovaj mesec još uvek nema dovoljno podataka za ovakvu vrstu analize, ali dostupne informacije pokazuju da bi i ovaj mesec trebao doneti prosečno vreme uz povremene upade dosta hladnog vazduha, posebno posle 20.02.

Globalni faktori koji će uticati na vremenske karakeristike od kasne jeseni do proleća sledeće godine

ENSO Index

ENSO Index –  Ovaj parametar predstavlja veoma složen odnos varijacije temperature vode ekvatorijalnog prostora Pacifika. Temperatura vode svojim varijacijama jako utiče na vremenske sisteme iznad Australije, zapadne obale Južne Amerike, Srednje i Severne Amerike, a u određenoj meri i iznad Evrope.

Uticaj ovog sistema na vremenske prilike iznad Evrope pre svega zavisi o tipu odstupanja od proseka, kao i u njegovom intenzitetu. Odstupanje može biti u pozitivnom smeru kada vlada „El Nino“, i u negativnom smreu kada vlada „La Nina“.

slika-1

Protekle zimske sezone smo imali jedan od najjačih „El Nino“ događaja u poslednjih 50- tak godina (na njegovom maksimu, u januaru 2016 odstupanje ja bilo blizu +3) i videli smo koliko se to odrazilo na zimu iznad Evrope.

Sa tako visokom pozitivnom anomalijom ka prostoru severne Amerike i istočne obale Atlanskog okeana transportovana je ogromna količina energije (u obliku jakih ciklona), koji su održavali izuzetno snažno i stabilno zapadno strujanje ka Evropi, polarni vrlog je bio snažan i sve to je uslovilo „zatvaranje“ hladnog vazduha daleko na severu (Island i severnije), dok je ka Evropi strujao veoma topao vazduh iz jugozapadnog Atlantika.

Kao rezultat toga prave zime u kod nas nije ni bilo (posle jednog hladnog naleta početkom januara, dok je decembar 2015 bio izuzetno suv i stabilan). Februar je doneo prolećne, a jugu regiona i kasno prolećne temperature (do +26 stepeni Celzijusa).

Ove godine će situacija kada je ovaj parametar u pitanju biti potpuno drugačija. Od aprila ove godine ENSO index je započeo sa padom, negde sredinom leta je dospeo u neutralnu fazu. Od tada se pad ublažio ali nastavio i trenutno smo i slaboj „La Nina“ fazi uz trenutno odstupanja za oko -0,7.

Vrlo je verovatno da će se ovakvo stanje ovog parametra i nastaviti te da ćemo period od novembra do aprila sledeće godine provesti u blagoj „La Nina“ fazi, koja bi negde krajem marta prelazila u neutralnu zonu.

slika-2

To znači da će dostupne energije u atmosferi za održavanje snažne zapadne vazdušne struje sa Atlantika biti neuporedivo manje, što bi nama trebalo doneti znatno povoljnije uslove za razvijanje anticiklonalnih blokada i višim geografskim širinama (Grenland i Island) i nad dalekim istokom (Sibir) jer će zapadna struja sa atlantika biti znatno manje izražena.

Zimski period slabih „La Nina“ stanja ili neutralnog  ENSO indexa omogućavaju ostalim faktorima poput, Arktičke oscilacije (AO), severno-atlanske oscilacije (NAO), Sibirskog anticiklona, Solarne aktivnosti i niza drugih da u znatno većoj meri utiču na zimski period godine nad Evropom.

Preovlađujući broj zima sa ovakvim ENSO indexom su bile malo hladnije od proseka ili u okvirima proseka, a vrlo mali broj zima i tim godinama je bio topliji od proseka.

AO index

AO index (index arktičke oscilacije) – Predstavlja index koji pokazuje odnos rasporeda vazdušnog pritiska u oblasima severnije od 20 SGŠ. Ovaj index nema pravilnu varijabilnost i ima svoje dve faze, pozitivnu i negativnu.

Za vreme pozitivne AO faze nad severnom hemisferom jako zonalno strujanje (pravac strujanja zapad-istok) uz snažnu ciklonsku aktivnost između Grenlanda i Islanda ka zapadnoj Evropi transportuju vlažan i nestabilan vazduh sa Atlantika.

U isto vreme jugoistočna Evropa se najčešće nađe u polju anticiklona preko kojeg se ka prostranoj oblasti niskog vazdušnog pritiska nad Severnim Atlantikom uspostavi strujanje toplog i suvog vazduha iz jugozapadnog Atlantika. U takvim uslovima kod nas dominira toplo i suvo vreme, koje donosi znatno toplije zime od proseka.

slika-3

Za vreme negativne faze ovog indexa, ciklonska cirkulacija nad severnim Atlantikom je znatno slabije razvijena, dok se u širem prostoru od Grenlanda, preko Islanda i Velike Britanije javljaju jake anticiklonske blokade koji u velikoj meri izazvaju undulaciju ili prekidanje zonalne struje vazduha sa atlantika.

Ka Evropi se u tim situacijama upućuje hladan i vlažan vazduh, maritimno-polarnog porekla koji donosi vetrovito i hladno vreme uz padavine. U koliko se sistemi visokog i niskog vazdušnog pritiska postave u takav položaj da ka našem delu Evrope upute direktan upad vlažnog i hladnog vazduha, tada se najčešće javlja i sekundaran ciklon u Jadranu.

Jako je bitno shvatiti da trend razvoja sinoptičke situacije (raspored ciklona, anticiklona i anticiklonalnih blokada i visokim geografskim širinama) utiče na stanje ovog indexa, a ne obrunto. Dakle, index AO oscilacije je posledica rasporeda baričkih sistema.

Ove godine je AO index neobično rano (već u drugom delu sepetmbra) otišao i negativne vrednosti i veći deo okrobra se zadržava u izraženo negativnom trendu. Ovakva situacija je vrlo retka pojava u ovo doba godine jer je ovo period kada bi zonalno strujanje trebalo biti najjače.

Prvi dugoročni proračuni sugerišu da bi ovaj index u narednih nekoliko meseci trebao biti znatno više u negativnoj fazi u odnosu na proteklu godinu, što stvara jako dobre preduslove za česte perioda hladnog i snežnog vremena nad Evropom.

Svakako da će biti intervala kada će ovaj index biti izrazito pozitivan i kada će atlantik dominirati vremenom nad Evropom (sredina sledećeg meseca) ali bi to trebali biti znatno kraći intrevali nego proteklih nekoliko godina, a kada je atlantik bio izuzetno aktivan.

Index NAO

Index NAO–  Ovaj index je jako sličan indexu Arktičke ocilacije ali ima svoje značajne osobenosti, jer u krajnjoj konsekvenci tretira snagu, postojanost i održavanje polarnog vrtloga polar vorteks.

Index predstavlja odnos imeđu dva jaka akciona centra nad Severnim Atlantikom, Severnom Amerikom i Evropom. Iznad evropskog dela atlantika postoje dva permanentna akciona centra (sistema koji se održavaju tokom cele godine), to su Islandski ciklon (Islandski minimum) i Azorski anticiklon (Azorski maksimum). Od njihovog međusobnog odnosa i položaja u velikoj meri zavisi snaga i postojanost zapadnih vetrova.

slika-5

U situaciji kada su oba ova sistema jako dobro razvijena između njih se uspostavlja jako zapadno vazdušno strujanje koje ka zapadnoj i severozapadnoj Evropi tokom zime donosi česte prodore vlažnog ali tokom zime relativno toplog vazduha sa Atlantika te dominira vetrovito, kišovito ali relativno toplo vreme. Ovakva postavka se odnosi na pozitivnu NAO fazu uslovljava “zatvaranje” koridora za spuštanje hladnog vazduha, kako iz polarnih, tako i iz arktičkih oblasti.

slika-6

U negativnoj fazi ovog indexa, znatno slabije razvijeni ostaju u Islandski kao i Azorski permanentni akcioni centri, a kao posledica toga više se oseća uticaj sezonskih akcionih centara u obliku jakih anticiklonalnih blokada nad Grenalandom i Islandom kao i nad Rusijom (Sibirski anticiklon).

U tim situacijama dolazi do razlivanja znatno hladnijeg vazduha ili preko Grenlanda i Severnog Mora ka Evropi (anticiklonalna blokada nad Islandom i jugom Grenalnda) ili se hladan vazduh preko Rusije premešta ka Evropi po istočnoj periferiji anticiklona sa jezgrom nad Skandinavijom i istokom Rusije.

slika-7

Ove zime opšti trend strujanja vazduha i stanje geopotencijala iznad Severne Amerike, Grenlanda, Islanda i Skandinavije favorizuje znatno čećše “izlete” ovog indexa u negativnu fazu, posebno od treće dekade decembra do kraja januara sledeće godine.

Polarni vrlog

Polarni vrlog (polar vorteks) – Polarni vrtlog predstavlja prsten snažnih zapadnih vetrova koji se tokom zime održavaju visoko u našoj atmosferi. Lociran je u višim slojevima atmosfere (stratosferi).

Kada je ovaj vrtlog stabilan vrlo hladan vazduh je “zatvoren” na dalekom severu te nad Evropom i Severnom Amerikom dominira relativno toplo vreme. Ukoliko dođe do slabljenja ili remećenja stabilnosti polarnog vrtloga, može doći njegove destabilizacije i slabljenja što za posledicu najčešće ima njegovo razdvajanje i spuštanje u južnije geografske širine. Tada dolazi do prodora vrlo hladnog vazduha iz polarnih oblasti u znatno južnije predele nego što je to uobičajno.

slika-8

Obzirom da je izučavanje polarnog vrloga i relativno ranoj fazi i da moderna meterologija još uvek ne razume značajan broj faktora koji utiču na njegovu stabilnost nema pouzdanog prognostičkog metoda koji bi dugoročno mogao da predvidi njegovo ponašanje.

Zna se da određeni faktori mogu da utiču na stabilnost i postojanost ovog sistema, kao što je količina ranog snega nad severom Kanade, Skandinavijom i Rusijom. U godinama kada se snežni pokrivač povećavao dosta naglo dolazilo je do češćih intervala slabljenja ili raspadanja polarnog vrtoga.

slika-4

Treba imati na umu da čak i kada se proces slabljenja ili raspadanje polarnog vrloga dogodi to nije sasvim siguran scenario za vrlo hladno vreme nad nama. Zahladiće negde u Evropi to je sigurno ali gde tačno zavisiće od tačnog položaja baričkih sistema i toga gde će oni “gurnuti” glavninu hladnog prodora.

Količina snega nad Sibirom i Skandinavijom

Količina snega nad Sibirom i Skandinavijom – Količina snega iznad Sibira se pokazala kao jako bitan faktor dalje organizacije snage, pozicije u orijentacije Sibirskog anticiklona. Ovaj sistem je jako bitan jer u situacijama kada se pruži ka Evropi donosi prodore vrlo hladnog vazduha (najhladniji vazduh u ovom delu sveta) iz središnjeg i istočnog Sibira. Osim što donosi  prodore vrlo hladnog vazduha ti su prodori najčešće znatno duži u odnosu na one koji nam dolaze kao posledice anticiklonalnih blokada nad Atlantikom.

Brz porast površine koja je pokrivena snegom i ledom nad Sibrim i Skandinavijom je jako dobar pokazatelj da te zimske sezone možemo očekivati jako i dobro razvijen Sibirski anticklon. U koliko njegova osa orijetnacije bude takva da se usmeri preko evropskog dela Rusije ka Evropi on po svojoj istočnoj periferiji iz sibirskog dela Rusije povuče vrlo veliku količinu hladnog vazduha.

Trenutno stanje kada je količine snežnog pokrivača u ovom prostoru u pitanju je vrlo zanimljiva. Ovako brz porast površine pod snežnim pokrivačem se nije desio duži niz godina, a u narednim danima obilne snežne padavine će se proširiti i nad veći deo nizijske Skandinavije (naročito na istoku) kao i na evropski deo Rusije.

slika-9

To upućuje na veliku verovatnoću za snažniji i aktivniji Sibiriski anticiklon u narednom periodu. U koliko se ovaj fakotor posmatra u korelaciji sa vrlo toplim Arktikom onda opšti uslovi za izražene anticiklonale blokade nad severom i severoistokom Evroazije postaju još povoljni.

Topao Arktik sa temperaturama znatno višim od proseka favorizuje građenje jakih anticiklonalnih blokova nad Grenlandom. Upravo ovih dana nad ovim predelima već postoji neobično jak anticiklon i polarni vrlog je jako narušen.

Još na kraju moram napomenuti da u koliko posmatrate dužni niz godina, primećuje se da nije samo bitna snaga i razvijenost Sibirskog anticiklona već i osa orijentacije ovog sistema.

Primera radi; 2013 i 2014 godine Sibirski anticikloni je bio jako dobro razvijen ali je zbog tadašnje ose orijentacije ovog sistema došlo do njegovog pružanja preko Arktika ka Severnoj Americi, a ne Evropi te je to ovom delu sveta donelo dve izuzetno hladne zime sa nekoliko intervala spuštanja dela polarnog vrloga daleko na jug.

Aktivnost iznad tropskog atlantika

Aktivnost iznad tropskog atlantika – Ključan mesec za formiranje dugoročnih trendova rasporeda vazdušnog pritiska iznad severne hemisfere je i aktivnost tropskog Atlantika koja traje od jula do novembra, a maksimum ima u septembru u prvoj polovini oktobra. Glavni produkti u tom periodu iznad ovog dela Atlantika su tropski cikloni ili uragani kako se nazivaju nad severnim Atlantikom.

Osim što su najjači barički sistemi koje meterorologija trenuto poznaje oni nastaju nad vrlo toplim oblastima, malo severnije od ekvatora. To znači da osim ogromne kinetičke energije (vetar) i katastrofalne količine kiše koju nose sa sobom ovi sistemi premeštaju velike količine toplog, subtropskog, vazduha iz nižih i više geografske širine.

Topao vazduh jednom dopremljen i oblasti preko 60SGŠ jako utiče na sklonost ovog dela atmosfere ka blokirajućim stanjima i razvijanju jakih anticiklona i visokim geografskim širinama. Ti anticikloni tada zaustavljaju uticaj zapadnih vetrova sa Atlantika u usmeravaju vrlo hladan vazduh iz ovih oblasti u niže geografske širine.

Jako je bitno da tropski cikloni (uragani) ne prelaze svojim centrom nad kopno (da nemaju landfall) Severne Amerike (tačno kako je to ove sezone uradio Matthew i mnogi drugi). Tada se topao subtropski vazduh nošen ovim sistemima prebaci duboko na sever.

slika-10

Ova sezona uragana je bila jedna od najaktivnijih u poslednjih desetak godina i po broju sistema se može porediti sa 2012 godinom. Imala je spor početak ali je posle prvih dana septembra došlo do naglog porasta u aktivnosti, imalo smo seriju uragana koji su se svojom glavninom kretali preko središnjeg Atlantika dalje na sever.

Dugoročne prognoze za zimu koje su rađenje u septembru nisu uzele u obzir ovaj parametar te su gotovo sve davale jak signal za toplu zimu, a one koje su rađene sredinom oktobra imaju značajan zaokret ka prosečnoj ili čak možda malo hladnijoj zimi od proseka.

Moje je mišljenje da je broj tropskih ciklona (14 imenovanih) i njihova dominatna putanja uticala na značajno “prenošenje” vrlo toplog vazduha daleko na sever te da su to modeli čije su inicijacije bile posle 15.10 uzele u obizir, i zbog toga napravili zaokret ka hladnijoj opciji zime koja je pred nama.

Solarna aktivnost

Solarna aktivnost –  Korelacija između solarne aktivnosti i globalnih vremenskih faktora svako postoji, ali još uvek se nalazi u zoni nedovoljno istraženog. Primećeno je da u godinama kada solarna aktivnost ide ka ili je na samom minimumu atmosfera postaje sklonija stvaranje anticiklonalnih blokova.

Pretpostavka je da manja količina energije koja dopire sa sunca u velikoj meri utiče na temperaturno stanje srednje i više troposfere kao i stratosfere (pojasa iznad troposfere) te da to kao krajnju posledicu ima slabljenje zonalnih zapadnih vetrova i češću pojavu severnih i istočnih vetrova. U vreme poznatog “Daltonovog minimuma” ,oko 1800 godine kada je solarna akitvnost bila izuzetno niska je usledilo je malo ledeno doba.

slika-11

Ova korelacija za sada nije sasvim objašnjena, ali svakako postoji i sve zime sa minimumom solarnog ciklusa su bile prosečne ili relativno hladne sa nekoliko jakih hladnih prodora između kojih je dolazilo do otopljenja.

Naše sunce već neko duže vreme ulazi u period velikog mirovanja, kakav nije viđen u vrlo dugačkom vremenskom periodu, a taj će se trend nastaviti i ove zime. Po ovoj analogiji atmosfera bi trebala biti sklona formiranju jakih anticiklonalnih blokova iznad Grenlanda, Skandinavije i Rusije što bi ka Evropi trebalo da u nekoliko navrata usmeri vrlo hladan vazduh.

Analiza izlaznih vrednosti dugoročnih prognostički modela

Climate prediction center 500mb HGT

Ovaj model predstavlja naprednu verziju dugoročnog sezonskog modela koje u sebi kombinuje informacije vezane kako za atmosferske, tako i terastičke i okeanske faktore.

Analizom njegovih sezonskih karata rasporeda vazdušnog pritiska se primećuje značajna tendnecija ka razvijanju jakih i prostranih anticiklonalnih blokada u prostoru od severne Kanade, preko Grenlanda, veće dela Skandinavije i kranjeg istoka Azije.

U isto vreme dugoročni model vidi dva centra ciklonalne cirkulacije, prvi bi se trebao nalaziti nad centralnim Sibirom i zapadnom Rusijom, dok bi se drugi nalazio zapadno od Velike Britanije.

U hladnom sektoru ciklona sa centrom nad Sibirom ka Evropi bi se po istočnoj periferiji visokog vazdušnog pritiska nad Skandinavijom kretao hladan vazduh u obliku severoistočnog ili istočnog vetra, dok bi ciklon sa centrom zapadno od Velike Britanije u svom toplom sektoru ka Evropi transportovao relativno topao vazduh iz jugozapadnog Atlantika.

Ovakva postavka se javlja već relativno rano, u prvom tromesečnom kvartalu koji obuhvata novembar, decembar i januar i nestavlja se dalje kroz zimski period sredinu zime (decembar, januar i februar) kao i njen drugi deo (januar, februar mart), u početku signal nije preterano jak i kasna jesen i rana zima verovatno neće doneti dominaciju ovakvog trenda (osim i kraćim intervalima) ali kako zima bude odmicala signal je sve jači i za očekivati je da od druge polovine decembra imamo i duže perioda ovakvog blokirajućeg stanja u atmosferi.

Osim toga, kako se ide ka sredini zime, model daje sve jači signal za spuštanje blokade ka Islandu i severu Velike Britanije, izmeštajući centar ciklona ka srednjoj Evropi sa izraženom tendecijom sekundarne ciklogeneze nad Mediteranom. U koliko se iz Rusije isporuči dovoljna količina hladnog vazduha ovakav trend bi nam u nekoliko navrata tokom zime mogao doneti i obilnije snežne padavine.

Na temperaturnom polju anomalija za zimski period se jasno izdvaja jaka pozitivna anomalija iznad istočne Skandinavije i krajnjeg zapada Rusije kao odgovor na postavljanje anticiklonalnog bloka nad ove predele. Pozitvna anomalija se proteže i duž severne Kanade, i južnog Grenlanda i istih razloga.

U isto vreme od dalekog istoka Sibira, preko njegovih središnjih delova, zapadne Rusije, srednje i istočne Evrope se izdvaja jaka negativna anomalija (ne toliko jaka kao pozitivna) što upućuje na zaključak da bi ova zima, barem kako to ovaj model vidi imala značajan uticaj vazdušnih masa iz Rusije. To što negativna anomalija nije tako izražena kao pozitivna ide u prilog da se ovakva situacija neće stalno održavati i da će je povremeno narušavati zonalno, toplo, strujanje sa Atlantika, te da će zima biti u granicama proseka.

Ovako rano u sezoni još nema dovoljno parametara za detaljniju analizu odstupanja količine padavina od proseka i ovaj će parametar biti tema sledeće analiza koja će biti dostupna polovinom novembra.

NASA global modeling and assimilation office

Ovo je eksperimentalan model koji je NASA pokrenula i on s eu poslednjih nekoliko sezona pokazao kao vrlo kvalitetan. Ovaj model ima jako sličnu simulaciju kao i prethodni i pokazuje snažan signal za postojanu oblast visokog vazdušnog pritiska koja bi se trebala održavati u višim geografskim širinama od Severne Amerike, preko Grenlanda, Skandinavije i zapadne Rusije.

Model pokazuje značajno podudaranje i kada je predviđanje odstupanja srednje temperature od proseka u pitanju i za naš prostor daje vrednosti koje bi trebale biti malo ispod prosečnoh vrednosti. Nema potreba za detaljnije analiziranje karata ovog modela, obzirom da se one oko 90% podudaraju sa gore analiziranim modelom.

Jako će interesantno biti praćenje novog izlaza ovog modela tokom novembra jer u koliko ostane ne ovom trendu to će biti jedan od značajnijih signala da nas čeka barem prosečna zima.

Evo procene ovog modela za globalan raspored vazdušnog pritiska i temperature tokom kasne jeseni i zime koja je pred nama.

IRI (international research institute for climate and society)

Veoma kvalitetan model koji u svojim izlaznim podacima kombinuje informacije sa jakog velikog broja prognostičkih sistema te ih zatim kroz svoj softver asimilacije modela prikazuje u vidu temperaturnih, padavinskih i karata odstupanja vazdušnog pritiska od prosečnih vrednosti.  Model kao referentan interval uzima period od 1981 do 2010.

Prikazane su karte temperaturnog odstupanja od proseka za period koji ubuhvata tromesečne intervale od novembra do marta.

Model početkom perioda simulira blago pozitivno odstupanje temperature vazduha od prosečnih vrednosti, pre svega na zapadu i jugozapadu Evrope, dok se značajnije odstupanje u pozitivnom smeru zapaža nad istokom Evrope gde je protekla zima u svom početku bila vrlo hladna.

Ovo indikuje gde bi se trebali nalaziti centri anticiklonalnih blokada, dakle negde nad jugozapadom atlantika i nad kranjim istokom Mediterana. Naš region bi se nalazio između ta dva sistema i imali bi česte smene toplijih i hladnijih intervala, naročito u kasnu jesen i rani zimski period u decembru.

Kasnije tokom analaziranog perioda model sve više naginje scenariju koji nam donosi zimske temperaturne uslove oko proseka za naš prostor. Sve više “otopljava” zimu nad jugozapadom i zapadom Evrope kao i nad dalekim istokom.

Isto tako i za sredinu zime vidi jako pozitivno odstupanje nad Grenlandom što najverovatnije indikuje građanje jake anticiklonale blokade nad ovim prostorom. Poslednji deo zime (treća dekada februara i mart) bi po ovom modelu mogli imati jako negativno odstupanje od proseka iznad istoka Skandinavije, zapadne i južne Rusije što bi mogo usloviti produžavanje hladnog vremena i kod nas.

Trenutno smatram da ovaj model daje dosta ravnoteže između onih koji simuliraju hladnu zimu i onih koji simuliraju topliju zimu i da je najverovatnija opcija zime koja bi se temperaturno kretala u opsegu proseka za naše predele

 

Za kraj

Zimski period bi trebalo da obeleži učestalo razvijanje anticiklonalnih blokada, kako iznad Grenlanda tako i iznad istoka Skandinavije i zapadne Rusije. Azorski anticiklon bi bio slabije razvijen nego protekle zimske sezone i pomeren više na jugozapad. U isto vreme manja količina energije iznad severnog i centralnog Atlantika bi trebala usloviti znatno nižu ciklonsku aktivnost iznad šire okoline Islanda.

To nikako ne znači da jakih ciklona nad ovim delom Evrope neće biti. Gotovo je sigurno  formiranje nekoliko sistema gde bi se centralni vazdušni pritisak ispod 975hpa i u tim periodima kod nas će dominirati jugozapadno ili južno vazdušno strujanje uz relativno toplo vreme.

Međutim, opšti trend za sada daje dosta jak blokirajući signal i znatno veći uticaj vazdušnih masa iz Rusije u odnosu na proteklih nekoliko sezona, te bi opšta karta odstupanja vazdušnog pritiska od prosečne vrednosti treba da izgleda slično kao na ovoj slici.

slika-23

Trend blokirajućeg vremena ne znači da će kod nas biti hladno i snežno vreme , osim samog postojanja blokade jako je bitno gde se ona tačno formira, kao i osa njene orijentacije jer od toga u velikoj meri zavisi količina i pravac prodora hladnog vazduha.

Na kraju želim napomenuti da analiziranje ovako dalekog vremenskog intervala predstavlja jako komplikovan i složen proces. U koliko dođe do “iskakanja” samo jednog od ključnih parametara, dugoročna prognoza po principu “domino efekta” postaje progresivno pogrešna.

About goran

Check Also

Dečaku spojili otkinutu glavu, tinejdžeru smanjili p*nis, vatrogascu presadili lice! Ovo su … (VIDEO)

Koliko je medicina napredovala pokazuju slučajevi zabeleženi protekle godine u kojima su bukvalno otpisani pacijenti ...